PREGOVORI OPET U ĆORSOKAKU: Kosovo se naoružava, svet ćuti

0
32

Tajno naoružavanje Kosova u trenutku kada je ponovo pokrenut dijalog Beograda i Prištine šalje poruku da Amerikanci nisu iskreni prema Srbiji. To je jasna poruka da od dogovora sa Albancima neće biti ništa dok Srbija ne prizna Kosovo.

Ovako profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić komentariše za Sputnjik tajni ugovor između Vašingtona i Prištine po kome je na Kosovo i Metohiju stigao kontigent oklopnih vozila koje su prištinske vlasti kupile od SAD-a.

„Ako su oni za te neke pregovore, mislim na Zapad, zašto sa tim tajnim ugovorom nisu stali? Zašto taj Grenel nije tajni ugovor prolongirao za neko vreme posle kada se završe pregovori? Ja sam ubeđen i da su Grenel i svi u Vašingtonu znali za to, jer tajni ugovor ne sklapaju ne znam koji delovi neke vlasti sa nekom državom, to je besmislica. Znači, namerno je Vašington ovo uradio da bi dao do znanja gde je mesto Srbije u tim pregovorima i šta se od nje traži. Ovo je jasan pritisak na Beograd. Tih dvadeset i nešto oklopnih vozila koje je Priština dobila sada, i još toliko koliko je dobila pre nekoliko godina, u suštini nije to neka vojna snaga. Ali je jasna poruka šta se traži od Beograda“, smatra Perišić.

Sagovornik Sputnjika nije iznenađen naoružavanjem kosovskih Albanaca, budući da su Albanci prema njegovom mišljenju glavni faktor Zapadne politike na Balkan:

„Kad kažem da su glavni faktor zapadne geopolitike na Balkanu, mislim pre svega da su saveznici NATO-a, Vašingtona, Nemačke, saveznici su Brisela. Albanci su tako definisani teoretski, u njihovim strateškim dokumentima. S obzirom da je to tako ništa nije čudno što ih naoružavaju, bez obzira što je to kršenje Rezolucije 1244, jer po toj rezoluciji Albanci se ne mogu naoružavati. Ja uočavam da je Beograd nešto iznenađen i da šalje slabe poruke. Pitanje je „tajni“ ugovor Prištine sa Vašingtonom koji je sad zvanično objavljen. A za to vreme Vašington javno pritiska Beograd na razne načine da prizna Kosovo. Brisel na razne načine javno pritiska Beograd da prizna Kosovo. Nemačka isto tako, na neki način i Francuska traži priznanje Kosova. A tajno ih naoružavaju“.

Perišić smatra da Srbija nije saveznik Zapada, jer da jeste, ne bi srpski narod bio rasparčan u više država i u teškoj poziciji, a albanski se objedinjavao u neku Veliku Albaniju. Kako kaže, iza te Velike Albanije stoji Zapadna geopolitika, a posledica je njihovo naoružavanje bez obzira što je to kršenje svih međunarodnih sporazuma koji su do sada u vezi Kosova postignuti.

Nemačka i SAD imaju isti cilj

Profesor međunarodnih odnosa podseća i na dogovor Nemačke i prištinskih institucija o kupovini oružja i vojne opreme za opremanje takozvane vojske Kosova, i karakteriše ga podmuklim jednako kao i postupanje Vašingtona u prodaji oklopnih vozila.

„Interesi Nemačke i Vašingtona po pitanju Kosova, iako se na prvi pogled razlikuju, zapravo se poklapaju. I Vašington i Berlin žele nezavisnu Prištinu u potpunom kapacitetu nezavisnosti. Modaliteti su u tome različiti, i različito je to gde će ta nezavisna Priština u nekoj budućnosti imati oslonac u spoljnoj politici, da li više u Vašingtonu ili Berlinu. Oko toga se Berlin i Vašington muče i međusobno svađaju, ali krajnji cilj im je potpuno identičan, i zato i jedni i drugi naoružavaju Prištinu ne bi li se Albancima što više dodvorili, odnosno pokazali da su oni nosioci te zapade geopolitike prema ukupnom albanskom faktoru“, smatra Perišić.

General u penziji, Momir Stojanović, podseća da sve što se dešava na Kosovu, a što je van okvira rezolucije 1244, koja predviđa prisustvo međunarodnih mirovnih snaga oličene kroz KFOR, dalje – svako drugo vojno mešanje na prostoru Kosova i Metohije, predstavlja sirovo demonstriranje sile, izlazi iz okvira Rezolucije 1244 i ne doprinosi stabilizaciji stanja na tom prostoru.

On se slaže da sa Perišićem da je gotovo istovremeno naoružavanje Prištine od strane Berlina i Vašingtona zapravo njihova borba za prevlast u uticaju na kosovske vlasti:

„Ja bih rekao da se nastavlja trka između Nemačke i SAD ko će imati presudan uticaj na kosovske vlasti. Imate jednu informaciju da je Angela Merkel odobrila naoružavanje, a sada imate drugu informaciju za Ameriku. Poznato je da su lideri privremenih kosovskih institucija podeljeni. Jak uticaj preko Haradinaja ima Nemačka, a preko Hašima Tačija – Sjedinjene Američke Države, i to se oslikava na ukupnu bezbednosnu situaciju. Imate da je u pet dana kancelarka odobrila naoružavanje kosovskih institucija, a onda je usledio ovaj poziv privremenih kosovskih institucija da odgovarajući kontigent preduhitri to i dođe na Kosovo i Metohiju“.

Reakcija Beograda isuviše mlaka

Obojica smatraju da je reakcija Beograda isuviše mlaka i da bi trebalo da se pošalje oštrija poruka. Stojanović kaže da  odsustvo adekvatne reakcije doprinosi tome da takozvano Kosovo može i da sklapa i druge međunarodne ugovore, iako na to nema pravo jer nije međunarodno priznata država.

Perišić smatra da nije kasno sačekati i konstituisanje Skupštine, ali da je neophodno da se daju jasni odgovori da je naoružavanje Prištine suprotno Rezoluciji 1244, suprotno svim međunarodnim ugovorima i svim sporazumima koji su postignuti po pitanju Kosova, da je sve to suprotno aktuelnom dijalogu koji treba da se zahukta, da je to sve suprotno od toga, a u službi izazivanja ratnog konflikta.

IZVOR: Sputnjik                 FOTO : Pixabay

Ostavite komentar

Molimo unesite tekst komentara
Please enter your name here