U SUSRET AMERIČKIM IZBORIMA : Kako će glasati naturalizovani Amerikanci ?

Published August 08, 2020 By Dejan Lukić

0
7

Brenda Sjenfuegos nedavno je postala američka državljanka i jedva čeka da ostvari svoja prava kao Amerikanka. Navodi da glasanje pruža priliku da Latinoamerikanci kao što je ona, kažu šta misle.

“Uvek sam izlazila na izbore u mojoj zemlji. Do sada nisam mogla ovde da glasam, sada mogu”.

Ona ima dvoje dece, došla je ilegalno u SAD iz El Salvadora 2010. godine, a prijavila se da glasa odmah nakon ceremonije na kojoj je stekla američko državljanstvo početkom godine u Jorku u Pensilvaniji.

Odbija da se izjasni za koga će glasati.

“Kao što sam naučila u domovini, glasanje je tajno. Mogu da vam kažem samo da ću glasati za onog ko više podržava Latino zajednicu”, navela je Sjenfuegos.

Ona je deo rastuće armije ljudi koja će pokazati svoju snagu na američkim izborima. Podaci sa popisa u SAD koje je obradio Istraživački centar Pju pokazuju da više od 23 miliona naturalizovanih državljana ima pravo glasa na predsedničkim izborima 2020, što je oko 10 odsto biračkog tela.

Vote, Button, Election, Elect, Campaign, Patriotic

Moć glasova naturalizovanih Amerikanaca već su prepoznale političke grupe.

Majk Madrid, suosnivač Projekta Linkoln, odbora za policijsku akciju republikanaca koji se bore za poraz predsednika Donalda Trampa, napominje da naturalizovani državljani imaju veću želju da glasaju od rođenih Amerikanaca i da više naginju bloku koji se zalaže za prava imigranata, pošto su sami imigranti.

Trampove pristalice kažu da se i oni obraćaju Amerikancima rođenim u drugim državama.

“Prepoznali smo važnost angažovanja svakog američkog građanina kao potencijanog glasača, uključujući i one koji su naturalizovani državljani”, naveo je za Glas Amerike direktor hispanskih medija Republikanskog nacionalnog komiteta Jali Nunez.

Nova grupa Amerikanaca

Prema centru Pju, Latinoamerikanci i azijski Amerikanci čine dve trećine građana koji su stekli pravo glasa na izborim ove godine. Pju navodi da je 53 odsto naturalizovanih Latinoamerikanaca i 52 odsto azijskih glasalo 2016.

Novi birači najvećim delom dolaze iz Meksika, Filipina, Indije i Kine.

Hulijana Kabrales radi u Severnoj Karolini u NALEO obrazovnom fondu, nestranačkoj organizaciji koja promoviše učešće Latinoamerikanaca u politici. Ona navodi da političke partije treba da imaju dijalog sa novim Amerikancima na dnevnoj bazi, a ne samo kada su izbori.

“Prethodnih godina smo videli kako političke partije uzimaju Latinoamerikance zdravo za gotovo, kao da ne glasaju ili da uvek glasaju isto. Kao organizacija, mi stalno tražimo od političkih partija da Latinoamerikanci budu uključeni”, navodi Kabrales.

Ona dodaje da su predsedničke kampanje okrenute ka novim Amerikancima u državama u kojima se prelama rezultat, ali ih zapostavljaju u ostatku zemlje.

“Latinoamerikanci koji žive u Kaliforniji, Njujorku i Teksasu su često zapostavljeni, i ne čuju ništa od kandidata koji traže njihov glas, niti makar zašto pre da glasaju za nekog od kandidata. Treba više da se investira i da se pozovu glasači da glasaju i osigura da nije sva pažnja usmerena na one države koje se smatraju ključnim”.

Stranačka orijentacija

Ankete i podaci sa prethodnih izbora pokazuju da imigrantski glasovi uglavnom idu demokratama, što ne iznenađuje republikanske operativce.

Brendan Stajnhauser, konsultant republikanaca u Teksasu, rekao je za Glas Amerike da retorika vrha stranke stvara percepciju da republikanci ne vole imigrante, čak ni kad su legalno u SAD.

Stajnhauser je radio za republikanskog senatora iz Teksasa Džona Kornina i naveo je kako je senator stalno slao saradnike da prisustvuju ceremonijama dodele državljanstva u toj državi.

“On je učinio veliku stvar i dobijao je hispanske glasove u Teksasu (na ranijim izborima)”, kaže Stajnhauser i dodaje da bi okretanje novim državljanima trebalo da bude imperativ za obe stranke.

Posle 2020, šta god da se desi, Republikanska stranka, isto kao i Demokratska, neće imati izbora sem da se obraća širokom dijapazonu američkih građana. Stranka koja to ne želi, nema budućnost u ovo zemlji”.

Posledice

Zbog pandemije koronavirusa, Olivija Kvinto nije pored sebe imala nikog od porodice ili prijatelja tokom ceremonije dodele državljanstva.

Ona je sa Filipina i prvi put će glasati 3. novembra sa svojom majkom, koja je postala državljanka SAD početkom godine.

Rekla je za Glas Amerike da mnogo toga zavisi od ishoda izbora.

“Ovi izbori će imati ozbiljne životne posledice na ljude koje mi volimo, i to je ono o čemu ja mislim”.

OZON PLUS MEDIA

IZVOR : VOA                    FOTO : screenshot- YouTube

Ostavite komentar

Molimo unesite tekst komentara
Please enter your name here