MIRIS RECESIJE : Dolar je pred kolapsom, cena zlata skočila

0
10

Ako se dolaru uzdrma tlo pod nogama, to će imati dalekosežne posledice na celi svet, jer se u američkoj valuti donedavno odvijalo 60 posto globalne trgovine. Istovremeno, mnogi ulagači hitno svoj kapital prebacuju u zlato.

Kada bogati ljudi namirišu dolazak recesije, obično rasprodaju nesigurne deonice i obveznice prebacujući svoj kapital u gotovinu, obično u američki dolar kao najrašireniju valutu i jedno od najsigurnijih utočišta u krizi. Tako je bilo do marta ove godine i početka pandemije, kada je besomučno kupovanje dolara izazvalo pad berzi i podiglo cenu američke valute na najviši nivo u poslednjih šest godina.

Međutim, stvari su se poslednjih meseci okrenule na glavačke. Kako pandemija uzima svoj danak, investitori u SAD-u i svetu nastoje se rešiti američke valute. Dolar konstantno gubi na vrednosti, pa se spustio na najniži nivo u posljednje dve godine. Istovremeno, mnogi ulagači hitno svoj kapital prebacuju u zlato kojem cena već mesecima uporno skače.

Ovih se dana zlato prodavalo za 1.945 dolara po unci, nadmašivši rekordnu cenu postignutu 2011. godine. Analitičari kažu da je samo pitanje vremena kada će unca dragocenog metala probiti 2.000 dolara i nastaviti uspon. S druge strane, američki dolar mogao bi nastaviti dramatično slabljenje i čak doživeti kolaps, uz dalekosežne ekonomske i političke posledice za Ameriku i celi svet, tvrde analitičari.

     PAD VREDNOSTI DOLARA POSLEDICA I LOŠEG UPRAVLJANJA PANDEMIJOM

Većini ljudi takav se ekstreman razvoj događaja čini nezamislivim, ali sasvim je sigurno da je šok izazvan virusom počeo urušavati ne samo ekonomiju, nego i dosadašnja pravila igre u financijskom svetu. Primera radi, samo u odnosu na evropsku valutu, dolar je od početka jula izgubio 4,9 posto vrednosti, što znači da se za jedan evro ovih dana trebalo dati već 1,17 do 1,18 dolara. Na sličan način američka je valuta potonula u odnosu na japanski jen, kineski juan, švedsku krunu, pa čak i prema meksičkoj te brazilskoj valuti.

Jedan od glavnih razloga za potres dolara jeste traljavo upravljanje pandemijom u SAD-u, gde se ona otela kontroli. Broj obolelih ljudi nadmašio je je četiri miliona, što je četvrtina svih zaraženih slučajeva u svetu.

Nekontrolirano širenje bolesti preti novim talasom ograničavanja kretanja ljudi i zatvaranja firmi, kao i novim padom američke ekonomije, u trenutku kada se mislilo da je najgore već prošlo.

– Nakon početnog dobijanja statusa sigurnog utočišta u pandemiji, američki dolar ruši se u odnosu na globalne valute, dok se širenje virusa nastavlja. Naime, investitori se boje da će Amerika zaostati za svetskom ekonomijom, prenosi CNBC.

Ima i dodatnih razloga za slabljenje američke valute. Dolar plaća cenu i zbog rastućih američkih deficita. Cela zemlja – njeni građani, preduzeća – sve više žive na kredit i dugove koji poslednjih meseci eksplozivno rastu. Američka centralna banka (Fed) besomučno »tiska novac«. Vrednost njenih monetarnih injekcija od marta do jula ove godine skočila je za 3.500 milijardi dolara, odnosno s 3.700 na 7.200 milijardi.

Takođe, američki javni dug od februara do jula skočio je s 23.400 na 26.500 milijardi dolara. Dug će biti još i veći, kažu poznavaoci, jer je američki trgovinski deficit sredinom ove godine dostigao najveće razmere od krize iz 2008. godine, dok vlasti u Washingtonu najavljuju nove pakete pomoći ekonomiji i građanima. Ta poplava sveže štampanih dolara u kombinaciji s urušavanjem ekonomije, ne može ostati bez posledica na stabilnost američke valute.

OKRETANJE LEĐA

Saradnik Univerziteta Yale, Stephen Roach, ranije ove godine prognozirao je da će dolar u sledećih godinu-dve devalvirati za 35 posto prema korpi ostalih svetskih valuta. »Dolar će pasti vrlo, vrlo oštro«, kazao je Roach u razgovoru za CNBC, tvrdeći da će izvesni »slom« američke valute biti posledica naglih promena u svetu te eksplozije američkog fiskalnog deficita.

– Ti će problemi prerastati iz loših u gore dok budemo probijali proračunske deficite idućih godina, upozorio je Roach. Mnogi u američkoj javnosti ne veruju Roachu, smatrajući da taj bivši direktor u Morgan Stanleyu i jedan od vodećih stručnjaka za Aziju ipak preteruje. No, Roach je prognozirao da će koronavirus izazvati veliku krizu u svetu i SAD-u, uz slabljenje dolara. Ni tada mu mnogi nisu verovali, iako su se duboka recesija i paralelni pad dolara u međuvremenu počeli ostvarivati.

Ako se dolaru uzdrma tlo pod nogama, to će imati dalekosežne posledice na ceo svet, jer se u američkoj valuti donedavno odvijalo 60 posto globalne trgovine. Centralnim bankama u svetu dolar čini najvažniji deo njihovih deviznih rezervi, kao glavno osiguranje od rizika. Problem je u tome, primećuje američki strateg Marc Chandler, što dolaru okreće leđa sve širi krug aktera, ne samo »upravljači imovinom i investicioni fondovi za osiguranje od rizika«, nego i »sve više zemalja«.

– U isto vreme, Amerika napušta globalizaciju i usresređena je na svoje razdvajanje od ostatka sveta. To je smrtonosna kombinacija, dodaje Stephen Roach.

PAO UDEO DOLARA

Slutnje američkih stručnjaka indirektno potvrđuje i pekinški Global Times, koji tvrdi da se radi o dugogodišnjem postupnom procesu »dedolarizacije svijeta«, što je pandemija ubrzala. U tom procesu američka valuta gubi ulogu glavnog platežnog sredstva i rezervne svetske valute, što će prema mišljenju kineskih medija uzdrmati »hegemoniju SAD-a« te smanjiti mogućnost korišćenja dolara i sankcija kao sredstava za politički pritisak na druge države. To otvara prostor za širu primenu ostalih valuta u međunarodnoj trgovini i u novom, multilateralnom svijetu.

– Tokom 22 uzastopna meseca, od aprila 2018. do marta 2020., globalne centralne banke smanjuju udeo američkog duga u svojim rezervama, piše Global Times, misleći na to da nacionalne banke rasprodaju američke državne obveznice, a time i dolar. Samo od marta do maja ove godine, tvrdi ovaj medij, udeo američkog dolara na međunarodnom tržištu plaćanja, putem sastava SWIFT, pao je s 44,1 na 40,88 posto.

Prema ruskim medijima, centralne banke u svetu iz svojih deviznih rezervi ubrzano izbacuju dolare i zamenjuju ih zlatom. Tako je ruska centralna banka u poslednje dve i po godine svoje zlatne rezerve povećala oko 35 posto, na ukupno 2.300 tona. Pomama centralnih banaka za dragocenim metalom u uslovima slabljenja dolara dodatno objašnjava razloge zbog kojih cena zlata skače. Prema najnovijoj analizi Svetskog veća za zlato, cena te dragocene kovanice od početka godine rasla je 16,8 posto brže od ostalih vrsta imovine. Pandemija, tvrdi Veće, trajno će uticati na preraspodelu ulaganja za osiguranje od krize, pri čemu će zlato postati »strateška imovina«.

IZVOR : Novi list                   FOTO : Pixabay

Ostavite komentar

Molimo unesite tekst komentara
Please enter your name here