JUBILEJ BEŠČAŠĆA I LICEMERJA

0
3

Piše: Aleksandar Arsenijević

Ako ste kojim slučajem onomad odgledali barem delić igrokaza na mostu preko Save u Sremskoj Rači, teško da ste mogli da obuzdate nagon za povraćanjem podstaknut promocijom ogavnog licemerja u izvedbi gospodara Vučića, brata Milorada i izvršnog direkora nevladine profitne organizacije SPC…

A da je za proteklih četvrt veka ono što se dešavalo tih avgustovskih dana nazvano pravim imenom, danas bi gotovo sigurno govorili, ne o osmanlijskoj provinciji Srbistan, već o uređenoj državi Srbiji, koja brine o svakom pripadniku svog naroda, pa ma gde on živeo. A bilo je potrebno da se sve ono što se desilo pre dve i po decenije sažme u samo jednu prostu rečenicu – Veleizdaja i zločin prema sopstvenom narodu.

Da su, odmah posle političkih „promena”, zbog ovog čina i zločina Milošević i družina prvo odgovarali pred domaćim pravosuđem, pa tek onda u Hagu, danas bi govorili o državi Srbiji. Nažalost za tako nešto nisu postojale minimalne šanse, budući da su se nove “demokratske” vlasti, svojski potrudile da sve ostane isto, a samo da Slobe nema. Nije njima smetalo što su Milošević i njegovi vodili ratove koji su preskupo koštali i još uvek koštaju sirotinju raju, večitu monetu za potkusuru. Oni su Miloševiću i njegovima zamerali što su te besmislene ratove izgubili. U suprotnom, danas nam pridike o rodoljublju ne bi držali oni što su uvećavali katastar pokretnosti i nepokretnosti udarajući u ratne bubnjeve, dok su nesretnici u Krajini i Slavoniji zauvek ostavljali ono što su generacije krvavim radom sticale. Da je postojala trunka empatije prema tom nesretnom narodu, pa tek onda politička volja, gospodar Vučić, Dačić, Šešelj, Nikolić, Vulin, “kapetan” Dragan i ostale profesionalne patriote, bili bi danas samo ružna prošlost i bolni nauk za budućnost.

Ovako, gledamo ih kako iz godine u godinu rone suze i prenemažu se nad sudbinom nesretnih Krajišnika, a da ih ne dotiče to što su ih prvo digli na ustanak, a zatim ne trepnuvši ostavili na milost i nemilost ustašama, hosovcima i zengama, da bi ih na kraju kao stoku trpali u kolektivne smeštaje, devastirane seoske domove kulture, napuštene radničke barake… slavodobitno se razmećući brigom za braću iz Krajine.

Možda iracionalno deluje činjenica da nam posle svega kreatori i akteri srbistanskog posrnuća i dalje kroje sudbinu, ali zaboravlja se da je vlast zapravo slika i prilika jednog naroda. U našem slučaju onog istog što je cvećem ispraćao tenkove, a onda koju godinu kasnije nevoljnicima iz izbegličke kolone, skupo naplaćivao vodu, parče lubenice, bareno jaje…

E pa neka ste u sreći obeležili ovaj sramni jubilej braćo Srbistanci !

 

OZON PRESS MEDIA

Ostavite komentar

Molimo unesite tekst komentara
Please enter your name here