Kao grom iz vedra neba u Srbiji i širom rasejanja odjeknula je vest da je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u sklopu izmene nastave predmeta Srpski jezik i književnost, odlučio da iz programa za treći razred gimnazije isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog razreda izbaci pesme iz čuvene zbirke velike pesnikinje „Tražim pomilovanje”.
Ova sramotna odluka, koju je usvojio Nacionalni prosvetni savet naišla je na oštre kritike i osudu javnosti, a među prvima je reagovala Zadužbina “Desanka Maksimović”. Pismo upućeno Minitarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, podržali su Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Rajko Petrov Nogo, Milosav Tešić, Alek Vukadinović, Miroslav Maksimović …Još veće nezadovoljstvo izazvalo je neubedljivo objašnjenje o razlozima ovakve odluke, koje je Zavod uputio Zadužbini. Usledila je lavina negodovanja i rekacija od strane brojnih javnih ličnosti-pisaca, književnih kritičara, dramskih umetnika, univerzitetskih profesora, nastavnika, ljudi iz obrazovnih ustanova…
NA DELU PISANJE NEKE NOVE KNJIŽEVNE ISTORIJE
– Prekrajanje književne istorije i nesumnjivih vrednosti srpskog književnog kanona preko sveukupnog dela Desanke Maksimović sa kojim treba da se upoznaju učenici trećeg i četvrtog razreda srednje škole je, najblaže rečeno, delatnost koja pogađa u samo srce našeg identiteta – kaže dr.Svetlana Šeatović, upravnica Desankine zadužbine.
– Takav odgovor da je „Tražim pomilovanje“ vanvremensko i da je „odjek epohe srednjeg veka“ znači poništavanje dugotrajnog rada naučnika koji su tumačili delo ove pesnikinje u 24 zbornika radova i analizama upravo dokazali modernost i univerzalnu vrednost njene poezije. Nažalost, na delu je pisanje neke nove književne istorije, oslonjene na nove vrednosti, gazeći pesnikinju duha, epohe i naroda. Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović “.
U obrazloženju odluke da se zbirka locira u program nižih razreda i proučava vrlo jednostrano – tek kao segment istorije naše poezije, zatvaraju se mogućnosti modernog tumačenja tog dela, što je nedopustivo. O svevremenosti zbirke „Tražim pomilovanje“ svedoči i sasvim posebna tradicija proučavanja ovog dela u valjevskoj gimnaziji, čiji učenici iz godine u godinu u ovim stihovima otkrivaju nove sadržaje, vrednosti i motive.
Pismo su podržali mnogi domaći književnici, a među prvima i Matija Bećković.
– U ono vreme kad je ustala Srbija, išao sam sa Desankom na Vukov sabor. I sa svih strana su je ljudi pozdravljali. Ona im je otpozdravljala u onoj velikoj euforiji, a onda se sagnula do mene i pitala šapatom: “Hoćemo li propasti”. Tog pitanja sam se setio sada, kada sam čuo da je izbačena iz školskog programa – kaže Bećković.
Bećković vidi i simboliku u tom činu.
– Da bi sve bilo simboličnije i rečitije, izbačena je baš njena knjiga “Tražim pomilovanje”. Neko je došao na ideju da ona “odudara od našeg vremena”- dodaje Bećković.
Upitan za predlog Zavoda da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi “na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka”, Bećković se samo nasmejao.
– Kada pitate ko je to sve uradio, čujete imena za koja niste čuli. Naslov knjige “Tražim pomilovanje” sve govori. Ona je veličina za poeziju i kulturu, znači nije u trendu – zaključio je ironično Bećković i dodao da “nema pomilovanja za Desanku”.
Ovakav način ophođenja prema delima Desanke Maksimovič, nesumnjivo naše najbolje i najpoznatije pesnikinje, otvara prostora za jedno pitanje: Ko je sledeći na izlaznim vratima obrazovanja du Srbiji?
VREME LAŽNIH DIPLOMA I RIJALITI PROGRAMA
Književnik Ljubomir Simović uz konstataciju da “već 40 godina mi i nemamo književni život ” dodaje:
–Kad vidimo da mi već možda i 40 godina nemamo književni život. Kada vidimo da jedan od preostalih književnih listova izlazi jednom u četiri meseca! Kada vidimo da se knjige štampaju u svega 300 primeraka, kad vidimo kako se kvari i rastura naš jezik, onda odluka o izbacivanju Desanke Maksimović iz školskog programa ne može da me iznenadi. Kad malo razmislimo, odluka nam se može učiniti čak i doslednom, jer je ovo vreme plagijata i kupovine diploma, vreme rijaliti programa, a ne vreme Desanke Maksimović i Ive Andrića – kaže Simović.
Režiser Srđan Dragojević oglasio na društvenim mrežama:
-Ako nećemo da izađemo zbog Desanke Maksimovic, imaćete – poeziju Miše Vacića i Kristijana? Hocemo da se dogovorimo da izađemo ispred Ministarstva “Prosvete”? Zainteresovani? Ili je sve ok, kao i turbe-folk Handanovic?
Kritike i i reči negodovanja uputili su i brojni srpski glumci.
–Ljudi, da li je moguće? Izbacujete iz udžbenika Desanku Maksimović? –zapitala se, u neverici Sloboda Mićalović.
Njen kolega Andrija Milošević je napisao:
Kako ćemo znati, ako prestanemo da pamtimo? Šta tačno radi ministarstvo prosvete? Šta ti ljudi tačno žele da naprave od budućih generacija? – upitao je poznati glumac.
„Vanvremenost Desanke Maksimović se ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj”.
Na ovo je dodao: „Ništa gluplje nisam pročitao, a vi?“
Potpisnik ovih redova, koji je imao čast i redakcijsku privilegije da, kao mlad novinar, sada već daleke 1988.godine, napravi prvi, od nekoliko intervjua sa omiljenom srpskom pesnikinjom, slaže se sa ovom konstatacijom.
Odavno nešto gluplje i nerazumnije pročitao nisam...I kao što reče Dr. Svetlana Šeatovic-Tražim(o) pomilovanje za neprolaznu Desanku Maksimović…
TEKST:Predrag Vasić FOTO: OZON PRESS, Delfi, Glogster
