SVE VIŠE LJUDI BEZ IKAKVIH PRIHODA : U Srbiji u maju bez posla ostalo 10.000 ljudi

0
11

U maju se prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na biro prijavilo više od 10.000 ljudi, što je izuzetan rast pošto je u prethodna dva meseca broj prijavljenih ukupno povećan za oko 2.500, piše “Danas”.

Na kraju maja bilo je registrovano 522.987 ljudi koji traže posao preko NSZ. U junu je pak broj novoprijavljenih povećan za oko 3.000, piše “Danas”.

Ukupno od 16. marta kada je uvedeno vanredno stanje do kraja juna broj ljudi koji traži posao preko NSZ je povećan za oko 10.800, pokazuju podaci ove institucije.

Međutim ostaje da se vidi šta će biti kada isteknu mere pomoći države, pošto se u julu isplaćuje poslednji državni minimalac, a tri meseca nakon toga poslodavci ne smeju da otpuste više od 10 odsto zaposlenih, inače vraćaju pare.

Ne pomaže ni jučerašnja izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučić da neće biti novog paketa mera za podršku privatnom sektoru zbog posledica korona krize. Ipak, procent nezaposlenih nije najbolja mera efekata korona krize na radnike.

Naime, Međunarodna organizacija rada je procenila na globalnom nivou da je u prvom tromesečju izgubljeno radnih sati ekvivalentno 155 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

U drugom tromesečju to je skoro utrostručeno i izgubljeno je radnih sati u visini čak 480 miliona radnih mesta (ako se računa 40-časovna radna nedelja).

Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada objašnjava da postoje četiri vida kako je kriza uticala na zaposlenost.

“Kao prvo tu je rast stope nezaposlenosti, zatim rast stope neaktivnosti. Treći način je povećanje broja poslova sa kraćim radnim vremenom i na kraju tu su radnici koji formalno ostali zaposleni, ali ne rade. Tako da samo stopa nezaposlenosti nije dobar pokazatelj ukupne štete za društvo”, napominje Protić dodajući da će uskoro biti završeno istraživanje po ovoj metodologiji za Srbiju.

U Severnoj Makedoniji, na primer, u drugom tromesečju smanjen je broj radnih sati u visini 85.500 radnih mesta sa punim radnim vremenom.

On ističe i da je još teško oceniti udarac na zaposlenost jer nije prošlo puno vremena, ali i dalje važe mere koje amortizuju efekte krize na zaposlenost.

“Pravo stanje će se videti od oktobra“, ocenjuje on podsećajući na glavnu preporuku MOR-a a to je da nakon krize države ne požure sa fiskalnim konsolidacijama pre nego što počne oporavak zaposlenosti.

“Firme su mogle da otpuste do 10 odsto radnika, a da ne vraćaju novac, a ipak taj prostor nisu iskoristili i to je ohrabrujuće. Ta mera je bila velikodušna prema firmama. Za sada stvari ne stoje tako loše. Imali smo pad zaposlenosti u prvom tromesečju prema Anketi o radnoj snazi, ali iz toga se ne može puno zaključiti. Anketa je uhvatila tek dve nedelje epidemije u martu i nije uhvatila pun efekat krize. Kod Zavoda za zapošljavanje isto nisu loši podaci, nekih desetak hiljada je više prijavljenih. Deo razloga za to je i struktura zaposlenosti gde imamo jako puno zaposlenih u javnom sektoru, a među ostalima imamo puno samozaposlenih”, ocenjuje Arandarenko uz napomenu da je tolika neizvesnost da se ne mogu davati nikakve prognoze.

IZVOR : Danas                                                 FOTO :

Ostavite komentar

Molimo unesite tekst komentara
Please enter your name here