ER SRBIJI PRETI STEČAJ : Da li će država istisnuti Etihad

0
21

Šta će biti sa Er Srbijom od sledećeg meseca je pitanje od oko 56,5 miliona dolara.

Naime, u septembru dospeva na naplatu kredit od 56,5 miliona dolara uvećan za kamatu koji je Er Srbija 2015. godine povukla od Etihadove firme EA partners, a koje ova kompanija (kao i cela avio-industrija) žestoko pogođena pandemijom korona virusa sasvim sigurno ne može da vrati.

Da stvar bude još teža, sledećeg juna dospeva na naplatu još 65 miliona dolara drugog kredita uzetog 2016. godine.

Kako smo nedavno saznali, menadžment Er Srbije je tražio od poverilaca, koji je ujedno i vlasnik 49 odsto Er Srbije, otpis 82 odsto od ovih 120 miliona dolara (oko 98,5 miliona dolara) zbog efekata pandemije korona virusa.

Takođe smo saznali da je poverilac/suvlasnik kompanije odbio zahtev i tražio isplatu duga u celosti i na vreme.

Formalno, ako stanje ostane ovakvo to bi značilo stečaj Er Srbije.

Međutim, u takav scenario niko ne veruje, te se pominju različite mogućnosti.

Jedna je da bi poverioci pristali na odlaganje otplate kredita ukoliko država prihvati da bude garant kredita.

Ovo bi formalno značilo povećanje javnog duga jer garancije države se računaju kao indirektan javni dug, ali prema mišljenju stručnjaka verovatno bi država morala i stvarno da ga otplati jer avio-industrija neće skoro stati na zelenu granu.

Naravno, postoji opcija i da država preuzme dug i plati ga i da za to traži povećanje vlasničkog udela u avio-kompaniji i na kraju neki smatraju da je opravdano ne platiti dug u ovoj situaciji i da bi možda mogli imati dobre izglede na arbitraži.

Kada je 2013. godine pravljen dogovor o zajedničkoj kompaniji Republike Srbije i Etihada iz UAE, arapska kompanija delovala je kao vitez na belom konju, u neverovatnoj ekspanziji, sa bogatim šeicima, uz to i velikim prijateljima tadašnjeg prvog potpredsednika vlade, iza sebe.

Danas je Etihad kompanija koja iza sebe ima gubitak od pet milijardi dolara i koja se povukla iz svih strateških partnerstava koje je imala uključujući tu i Al Italiju i Er Berlin.

I skoro svuda je iza sebe ostavila dugove i stečaj.

Prema rečima Gorana Radosavljevića, profesora na FEFA, Etihad je ostao samo u Er Srbiji zato što je preduzeće bilo profitabilno, ako ne odbijamo subvencije i što ih ništa nije koštalo.

„Sada kada toga nema, postavlja se pitanje njihovog ostanka. Njima verovatno nije ni stalo do preduzeća, jer da jeste do sada bi verovatno napravili program pomoći kompaniji. Meni se čini da se ovde radi o igri gde jedan od vlasnika hoće da izađe, a država da ga otkupi. Mislim da bi to bilo loše, jer je Er Srbija ipak podigla nivo prometa i broj putnika. Etihad je ipak nešto doneo Er Srbiji „, ocenjuje Radosavljević dodajući da je sasvim sigurno da kompanija ne može sama da vrati dug.

Što se tiče toga da je menadžment koji je postavio Etihad uzeo takav, prilično skup kredit pošto je u dolarima kamatna stopa 6,96 odsto godišnje i koja se još uvećava kvartalno, Radosavljević kaže da je Republika Srbija većinski akcionar, da se saglasila sa tim kreditom i da ni na jednoj arbitraži ne bi prošao taj argument. Inače, Er Srbija je platila i popriličnu proviziju za obradu tog kredita, ukupno 7,8 miliona dolara na 120 miliona dolara kredita, što daje efektivnu kamatnu stopu od preko 7,5 odsto godišnje.

Radosavljević ističe i da ga ne iznenađuje to što je Er Srbija tražila otpis tako velikog iznosa kredita jer kakva je situacija ne bi je izvuklo ni da je dobila otpis 100 odsto.

„Zahtev nije iznenađenje jer se radi o suvlasniku. Možda je mogao da se traži moratorijum umesto otpisa. Treba biti jasan da su do ovoga dovele objektivne okolnosti zbog kojih kompanija ne može da vrati kredit. Ja se bojim da će opet poreski obveznici morati da plate. Što se više odlaže biće sve teže. Nadam se da se odugovlači zato što država ima strategiju, a ne zato što se gura pod tepih“, napominje on dodajući da teško da će država proći bez toga da pomogne Er Srbiji sa 100 miliona evra uz rešavanje pitanja kredita.

„To ni ne čudi kada se vidi šta rade druge zemlje i koliko novca daju svojim aviokompanijama. Kada se sve podvuče, Er Srbija nema da plati, moraće ili država ili drugi vlasnik, koga to u stvari ne zanima. Kada su u Alitaliji ostavili dug od milijardu evra ovih 100 miliona nije ništa za njih. Za nas jeste. I zato ako država bude preuzela otplatu onda mora i da ih istisne iz vlasništva“, ocenjuje on.

Dilema pred kojom se nalaze državni službenici koji moraju da donesu odluku o Er Srbiji nije nimalo laka.

Ekonomista Danilo Šuković je svodi na to da ili da „dopusti da kompanija ode niz vodu ili da zavuče ruku duboko u džep. Ne može drugačije.

Samo što neće platiti ovi na vlasti nego najviše sirotinja. Možda bi strani partner i prihvatio da oprosti deo duga ako bi mu računica pokazala da će kasnije zaraditi znatno više od poslovanja Er Srbije, ali to je malo verovatno, pošto u ovoj krizi ko zna kada će se aviosaobraćaj vratiti u normalu“, ocenjuje on.

Za advokata Branka Pavlovića ključno pitanje je koji sud je nadležan u slučaju arbitraže.

„To što oni neće da prihvate zahtev to ne znači i da mora da im se plati. Ako dođe do korone i tražiš im reprogram i oni kažu baš me briga, mislim da bi imali dobre šanse pred našom arbitražom. Ako je u pitanju međunarodna, onda treba dobro proučiti mogućnosti“, ocenjuje Pavlović.

U okvirnom sporazumu o osnivanju zajedničke kompanije kao nadležni sud određen je Međunarodni sud za arbitražu u Londonu, ali Pavlović ističe da to nije sigurno pošto se ne zna ceo ugovor sa svim aneksima gde to može biti promenjeno. On ističe da „država sada treba da pokaže zube“.

PIŠE : M. Obradović

IZVOR : Danas      FOTO: screenshot/YouTube

Ostavite komentar

Molimo unesite tekst komentara
Please enter your name here